10. Eric Corley

Poznatiji kao Emmanuel Goldstein (pseudonim pozajmljen iz Orvelove ‘1984.’), Erik Korli je jedan od poznatijih hakera, posebno u periodu 80. ih i 90.ih. 1999. je osuđen zbog zloupotrebe  DeCSS kodova. U pitanju je program koji razbija sadržaj kriptovanog DVD-a i mogao se daunloudovati sa Korlijevog sajta. Njegovo suđenje je bilo prvo u kome je primenjen Milenijumski Zakon o digitalnim autorskim pravima. Korliju je naloženo da skine program sa svog sajta.Iako je glavni link uklonjen, na više od 500 drugih sajtova se program mogao preuzeti. Kako bi nastavio distribuciju, Korli je postavio baner koji ohrabruje druge da postavljaju link. Čak i danas, lako je pronaći ovaj program.
Danas, Korli živi u Nju Jorku i vodi radio šou  Off the Hook . Talođe, drži i magazin 2600 koji se bavi upravo osnovama hakerskog zanata. 2001. je učestvovao u demonstracijama za oslobađanje Kevina Mitnika (#1 ove top liste). 2004. je uhapšen zbog snimanja demonstracija i optužen za izazivanje nereda.

9. Robert T. Morris Jr.

Ovaj haker je najpoznatiji po crvu (worm) koga je nazvao po sebi – The Morris Warm. Ovo je bio prvi kompjuterski crv (ne treba ga mešati sa prvim virusom). Virusi koriste druge fajlove kako bi se replicirao, a kompjuterski crv koristi druge mreže kako bi se širio i inficirao druge. Moris je stvorio svog crva 1988. Kao što sam navodi, želeo je da vidi koliko je kompjutera uopše konektovano na Internet. Crvuljak je napravio više štete nego što je bilo ko očekivao, procenjuje se da je ta suma i do 530.000$. Moris je zbog ovoga osuđen na društveno koristan rad, izbegavši zatvorsku kaznu. Danas, kao što to već biva u Americi, Moris je profesor na Masačusetskom Tehničkom Institutu, predaje kompjuterske nauke. Uprkos svojoj kriminalnoj prošlosti, jedno vreme je radio kao glavni naučnik Agencije za nacionalnu bezbednost. 

8. Nahshon Even-Chaim

Nahshon Even Chaim je prvi Australijanac koji je uhapšen i osušđen zbog hakerskog delovanja. Poznatiji kao Phoenix online, bio je član australijske hakerske grupe The Realm. Iako Internet alati nisu bili razvijeni u njegovo vreme, on je uspeo da prodre u mreže Nuklearne agencije i Ministarstva odbrane. Naposletku je uhvaćen na osnovu telefonskog prisluškivanja i praćenja signala iz modema. U aprilu 1990. je uhvaćen, sa još dvojicom ortaka, i optužen. Odradio je 500 sati društveno-korisnog rada, a danas radi u IT sektoru muzičke industrije.

7. Mark Abene

Mark Abene, poznatiji kao Phiber Opti, bio je član hakerskih grupa – Masters of Deception i Legion of Doom. Obe grupe su bile izuzetno vešte, i međusobno delile svoja znanja. Mnogi su naposletku uhvaćeni od strane FBI-a. Abene je počeo sa hakovanjem u devetoj godini, kada je uspeo da uđe u dial-up kompjutere. S vremenom je razvijao svoje sposobnosti, posebno u sferi telekomunikacija, da bi kasnije postao ekspert u polju posebne hakerske friking tehnike (phreaking). Ubrzo pošto se pridružio gore navedenim grupama, u januaru 1991. su postali predmet istrage i mnogi su uhapšeni za provaljivanje u kompjutere. Naravno, i on se izvukao uz društveno koristan rad, da bi kasnije osnovao sada već propalu firmu Crossbar Security. Pogađate da se firma bavila kompjuterskom zaštitom. Sada radi kao nezavisni kosultant.

6. Fred Cohen

Kohen će u istoriji ostati zapamćen kao tvorac prvog kompjuterskog virusa. Virus je bio u stanju da potpunp preuzme kontrolu nad kompjuterom i svakom od njegovih funkcija. Njegov virus je omogućio naučnicima da uvide da se ne mogu svi virusi rešiti putem jedinstvenog algoritma. Takođe, Kohen je napravio i dobroćudni virus – virus je pronalazio .exe fajlove i samo ih smanjivao. Nazvan je Virusom  kompesije. Kohen nije nikada osuđivan jer je svoje viruse pravio iz edukativnih motiva. Danas, gle iznenađenja, vodi IT security kompaniju.

5. Vladimir Levin

Levin je haker, najpoznatiji po svojim napadima na sisteme moćnih kompanija. 1994. je uspeo da upadne u sistem računa Citibanke. Koristio je dial-up transfer servis i uspešno prebacio novac korporativnih klijenata banke na račune svojih saučesnika u Israelu, Nemačkoj, Amerivi, Finskoj i Norveškoj. Trojica saučesnika su uhvaćena dok su podizala novac. Uz pomoć njih, uhvaćen je i Levin, 1995.

U njegovim transakcijama, Citibanka je ostala lakša za nekoliko miliona dolara. Rus, tačnije Litvanac nije dobio društveno koristan rad, već 3 godine zatvora. Posle ovog incidenta su mnoge banke poboljšale svoje sigunosne sisteme. Vladimir se ipak snašao, pa danas poseduje sopstveni biznis u Litvaniji.

4. John Schiefer

Džon Šifer je razvio malware, danas poznatiji kao spybot. Ova vrsta malware-a presreće komunikaciju između zaraženog računara i banke i pristupa sigurnosnim podacima, kao što su user names, passwords i sl. Napadao je kompjutere koji su koristili Windows operativne sisteme. Kada je uhapšen i osuđen, otkriveno je da je zarazio veliki broj računara, a uz to je bio i prva osoba koja je koristila botnetove zarad hakovanja. 2009. je osuđen na 4 godine zatvora.

3. Adrian Lamo

  Adrian je poznat kao haker Sivog šešira (grey hat hacker), što u žargonu znači da je ponekad imao dobre namere za hakovanje. Upadao je u sisteme kompanija, da bi im kasnije dostavljao izveštaj šta bi trebalo da poprave u svojim sigurnosnim sistemima. Za ovo nikada nije dobio nikakvu nagradu a New York Times je pokrenuo tužbu protiv njega. 2003. je i osuđen ali se izvukao uz kućni pritvor, a danas radi kao novinar. Dokumentarni film  Hackers Wanted, posvećen je Lamou i njegovim hakerskim sposobnostima.

2. Kevin Poulsen

Poulsen je haker Crnog šešira (black hat hacker), što znači da je hakovao zarad loših namera (čitaj: sticanje lične koristi). Poulsen je najpoznatiji zbog upada u telefonske linije KIIS FM-a, LA radio stanice. Tada je bilo u toku takmečenje, u kome je 102. slušalac trebalo da osvoji Porše 944 S2. Poulsen je uspeo da blokira druge linije i postane taj 102. slušalac. FBI je tada počeo potragu za njim, ali se Poulsen krio. Jednog dana, pojavio se u šou Nerešene Misterije, i za to vreme telefonske linije su ‘pukle’. To je bilo Poulsenovo delo. Uhapšen je 1994, proveo 4 meseca u zatvoru i platio kaznu od 56.000$. Danas radi kao urednik Wired News-a. 

1. Kevin Mitnick

Broj 1 ove naše liste je još jedan Kevin i to Mitnick. Još sa 12 godina je počeo da ulazi u hakerske vode, sa posebnom pažnjom na socijalni inženjering, koji uključuje mail-ove, društvene mreže i sl. koristio je metodu postavljanja pravih pitanja. Kada  je napunio 16. godina, uspeo da pristupi kompjuterskoj mreži. Godinama je upadao u mreže i tuđe mail-ove, klonirao mobilne telefone i koristio lažne, da bi na kraju bio uhapšen 1995. Optužen je za napade na kompjutere, hakovanje sistema Digital Equipment korporacije, napad na LA Computer Learning Centar, Nokiu, Motorolu, Fujitsu Siemens i mnoge druge. Kada je bio uhapšen, Mitnick se nalazio na Most wanted listi američkih hakera. Digital Equipment korporacija je morala da plati 160.000$ kako bi popravila štetu koju je Mitnick napravio.  2002. je izdao knjigu The Art of Deception: Controlling the Human Element of Security u kojoj opisuje svoje iskustvo. A i on danas, poseduje kompaniju koja se bavi konsaltingom iz oblasti zaštite kompjutera, što izgleda predstavlja unosan biznis za sve bivše hakere. Pogledajte intervju sa Kevinom Mitnikom kako biste čuli neke od njegovih bisera mudrosti.

I mi hakera za trku imamo

Iako je ovaj tekst preuzet sa sajta TopTenz smatramo da ova lista ne bi bila potpuna kada se i mi ne bismo pohvalili domaćim hakerom, oko koga se nedavno podigla prašina:

Predrag Bećirić

Bećirić i više od deset njegovih saradnika uhapšeno je sredinom februara zbog sumnje da su nameštanjem licitacija uz pomoć softvera, nekoliko umreženih kompjutera i velikog broja mobilnih telefona „pogađali“ najnižu jedinstvenu ponudu, koju su organizovale državna televizija RTS i TV Pink. Umrežavanjem dvadeset računara i 200 mobilnih telefona, uz softverski program, Bećirić je izračunavao najmanju jedinstvenu ponudu na osnovu ponuda poslatih tokom igre, čime je lažno prikazivano da se radi o više učesnika. Istovremeno je prikrivao da koristi matematički pretpostavljen niz, koji je dopunjavao tako što je koristio veliki broj SIM kartica i telefona. Kada je televizija pozivala na broj telefona dobitnika, Bećirić je prespajao poziv ka lažnom dobitniku da bi se javio u direktan TV program. Po završenom razgovoru sa voditeljima u studiju, "dobitniku" su predavali telefon sa karticom sa koje je poslata najniža jedinstvena ponuda i novac za ulogu u prevari, posle čega su bili sa njim u kontaktu do preuzimanja nagrade, odnosno do njene prodaje.
Tužilaštvo tvrdi da su organizovali preuzimanje dobijenih vozila i stanova, da bi ih zatim oglašavali i prodavali, a dobijeni novac su delili. Za deo vozila još nije utvrđeno gde su.

Verovatno će i Bećirić, po ugledu na inostrane kolege, po izlasku iz zatvora otvoriti uspešnu firmu za IT security.