Hakeri više nisu klinci koji iz zabave pokušavaju da "upadnu" u velike sisteme...

Izvor: mondo

Čarli Miler, doktor matematike, stručnjak za bezbednost računara i jedan od deset najjačih hakera na svetu, na konferenciji o "sajber sukobima", održanoj u Talinu, demonstrirao je hakerski "napad".

"Poslao sam jedno elektronsko pismo. Kada primaš takvo pismo, možeš da vidiš da li ga je poslao neko kome možeš da veruješ. U pismu je bio jedan link. Kliknuo si na njega i video da te on odveo na sajt koji takođe poznaješ. Zbog toga se otvorio Internet pretraživač. Sve je izgledalo sasvim normalno. Ali, taj pretraživač je, u stvari, ranjiv, i ja sam to iskoristio. Napravio sam specijalan program, ušao u tvoj računar i to mi je omogućilo da sa njim radim šta god hoću. Mogao sam da pregledam tvoju elektronsku poštu, da kamerom koju si povezao sa računarom napravim jedan snimak, i da nateram računar da razgovara sa tobom", objašnjava Miler.

Miler je upotrebio novu tehniku, od koje trenutno nema baš nikakve zaštite, prenosi "Dojče vele".

Kompjuterska tehnika je vrlo kompleksna. U programskim kodovima komercijalnih programa postoje greške koje mogu da se zloupotrebe. Miler kaže da stručnim firmama u proseku treba 358 dana da bi našle takvu grešku i zatvorile "rupu" u sistemu.

Takve rupe koriste kriminalci, špijuni, sajber-teroristi i Internet vojnici.

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, predstavljajući javnosti izveštaj o zaštiti ustavnog poretka, izrazio je i zabrinutost zbog sve veće špijunaže na Internetu.

"Povećanje špijunaže može da se objasni povećanjem razmene podataka preko Interneta. Ima država koje se pojačano bave ovim tipom špijunaže. One pokušavaju da prodru u mreže i računarske sisteme nemačkih preduzeća i javnih službi", upozorava nemački ministar.

Bezbednošću računarskih sistema već godinama se bavi i Finac Miko Hiponen, koji je rukovodilac istraživanja pri firmi za obezbeđenje F-Secure.

On je specijalizovan za "malver": za programe-štetočine koji preko Interneta prodiru u računar i u njemu ostavljaju trojance koji napadaču omogućavaju da praktično daljinski upravlja kompjuterom.

"Imali smo slučaj jednog preduzeća u Engleskoj, u kojem je privatni laptop direktora bio inficiran 18 meseci. Tako su godinu i po dana njegove informacije mogle da se pogledaju i na jednom računaru na Tajvanu", kaže Hiponen.

On je tokom poslednjih deset godina uočio dve bitne promene trenda: "Prva je bila pomeranje aktivnosti sa amatera i hakera koji su mnogo toga radili iz lične zabave na organizovane kriminalne grupe. Sada se dešava još jedna važna promena: povećano prisustvo kriminalne špijunaže, vođenja rata preko Interneta i izvođenja različitih vrsta napada."